Grad Berane ,
i u njemu nekolicina ljudi koji su imali jaku želju da polete na paraglajderima. Prvu dvoletku su sačinjavali Predrag Peko Deda Mili Dedović i Vladica Mane Pavlović, koji su jedan veći ili ti duži niz godina bili usamljeni jahači Beranskog neba. Istini za volju i ta dva jahača nisu bili tako čest gost na nebu iznad Berana , jel da je tako, sigurno bi izvestan broja gradjana primjetio dva leteća čaršava kako lete i odmah ih nazvali kojekako , već su to radili iz prikrajka ili poletišta” Strana” .
Desantna kota (strane -manastir) ovih dvoje entuzijasta vodila je preko usamljenog Srpskog sela zvano Beranselo. U tom zaseoku, koji sve više teži da postane jedan velelepni ekološki centar nerado ali svaki dan ga trpaju smećem poznaje i jednog talentovanog i nada sve ljepuškastog lika koji svojom pojavaom mami mnogo mami.
Tom đetiću su jednog jutra Peko Mili Deda i Mane rasvetlili put ka paraglajdingu.
Ugledavši takav prizor mladić kojeg ćemo u daljem tekstu sretati pod imenom Denis, je odmah skovao plan , dao je otkaz u gradskom kafiću, i počeo da se približava ovom sportu koji je za njega značio dokaz da je Denis uopšte živ.
I tako je Denis tražio svog sapatnika s kojim će lomiti vrat i kičme ali ga sreća u početku nije baš pratila u namjeri jer ga u junačko Berane ne mogaše naći.
I jednog dana Denisu padne na pamet sjajna ideja . Ima jedan lik koji živi iza sedam mora iza sedam gora i planina u stvari živi u nekoj vukojebini udaljenoj 389 km sjeverno od Berana, da kad on dođe Deniz može def ostvariti svoj dečački san i poletiti nebu pod oblake …
….elem , došao je i taj dan kad je Sima iz dalekog kosmosa ili ti iz te daleke vukojebine došao u grad sa izgledom vilinog konjica koji je imao neke svoje dane kada je blistao , danas taj grad manje više liči na šatru u jutarnjim časovima posle dobrog posećenog vašara.
…nakon prespavane noći, u svitaj dana jednog čudnog sunčanog jutra , krenula je jedna ekipa u sastavu Peko Mili Deda, (jedan čovek), Boki (lik iz vukojebine drugi čovek) i Denis ( za neke pola čoveka dok je za druge čovek ipo , tu je stalna dilema koja se smenjuje kao noć i dan) i kada sve na kraju sumiramo krenuli su ta dva ipo i li tri ipo čoveka tog aprilskog jutra na jedno čudno putovanje za koje će se kasnije ispostaviti da je putovanje prvom klasom , zahvaljujući tim čudnim letjelicama zvanim paraglajding.
…nakon prespavane noći, u svitaj dana jednog čudnog sunčanog jutra , krenula je jedna ekipa u sastavu Peko Mili Deda, (jedan čovek), Boki (lik iz vukojebine drugi čovek) i Denis ( za neke pola čoveka dok je za druge čovek ipo , tu je stalna dilema koja se smenjuje kao noć i dan) i kada sve na kraju sumiramo krenuli su ta dva ipo i li tri ipo čoveka tog aprilskog jutra na jedno čudno putovanje za koje će se kasnije ispostaviti da je putovanje prvom klasom , zahvaljujući tim čudnim letjelicama zvanim paraglajding.
A prvi utisci se odnose na zaseok “Babino” koje je u tim trenutcima budjenja polimskog proleća izgledala nestvarno , a to cijelo selo Polica imala je sve boje koje proleće nudi u svojoj dugi, i bilo je očaravajuće, na kraju puta parkirali smo se pored jednog potoka, ugasili motor i čekali…
…čekali smo Slavka koji se sa svojim bijelim Fordom čuo kako nam prilazi, dižući prašinu sa seoskog puta koja se mešala sa jutarnjim suncem, tada je već bilo sigurno da nam dan donosi nešto novo u naše živote nama dvojica ipo novajlija.
…čekali smo Slavka koji se sa svojim bijelim Fordom čuo kako nam prilazi, dižući prašinu sa seoskog puta koja se mešala sa jutarnjim suncem, tada je već bilo sigurno da nam dan donosi nešto novo u naše živote nama dvojica ipo novajlija.
Nakon brzog izlaska na prvi tek obojeni zeleni proplanak ekipa se spremala za svoje prve korake , Slavko je uzeo komande okrenuo pogled ka vjetrulji na startu i tada se začu ” možeš Slavko” reče Peko ,platno je počelo da se puni vazduhom , a zatim se začuolo šuštanje tkanine , i ispred nas se uspravio njegovo visočanstvo paraglajder.
UH, činimi se da nikad neću zaborabiti to upoznavanje, dok ga je Slavko držao za gurtne, a on ka neki ogromni zmaj tražio nestrpljivo da mu se popuste uzgine, tražio je let.
Slavko je zakoračio i vinuo se u anti gravitaciju , dok ja i danas čujem to prvo šuštanje konopaca kroz vazduh taj Slavkov let me je kupio za čitav život.
Hoćeš ti prvi ili ja? Bolje ti zavika čovek ipo! Ne ne bolje ti pola čoveka! zavika Peko Mili Deda pa će posle Boki! Al ja nisam više hteo da čekam . VEŽITE ME rekoh idem trćećeim korakom sa dignutim rukama niz brdo! A čovek ipo je snimao! Pomislih pa nije sve ovo zbog fore na youtubu??
Ma nije rekoh polećeh i zarazih se ne sluteći dokle će to sve ići.
Po sletanju sam osetio kako je to imati ponovo ono malo godina, i opet biti nasmijan od iskrenog zadovoljstva. Do kraja dana Peko Mili Deda i tada njegov best of frend -Half of the Man su pokušavali da nadju najbolji ugao kako da ga umetne u dobar pravac vjetra i vjerujte tada se videlo da će One or Half of the Man, biti Acro pilot pa neka nam je sa srećom …..Ta prva letenja su išla neverovatnom brzinom leteli smo sa sve četri u vis i drali se ko magarci, jedna sve opšta ludnica čestih izlazaka na start , polagali prvi test leteći sa strana, pakovali glajdere kod manastira parirali na aerodromu sve u svemu mnogo zadovoljstva mnogo kafi mnogo piva i mnogo priče, al sve je to paraglajding.
I pak prejaka želja za letenjem nas je ubrzo uvela i u turbulentni oblak koji se zna javiti naročito neiskusnim, meni su uskoro javili da je Denis ljusnuo od zemlju sa nekih 2 metra i kažu u prvom utisku se grčevito borio za život i kažu da je ovog pola čoeka sa njega streso, tako da je sad svakako samo jedan čovek, ja sam ne zadugo ljusnuo sa 3 metra i povredio kičmu , bilo je tu i ne prijavljenih vrljika od ostalih polaznika, al u glavnom ovjerili smo paraglajding anatomijiu, neko ruku ,neko nogu, neko glavu, a neko i kičmu poneku. Od tada smo shvatili da se može letjeti ali i da paraglajding traži veliki oprez a pre svega traži veliko poštovanje meteorologije.
Slavko je zakoračio i vinuo se u anti gravitaciju , dok ja i danas čujem to prvo šuštanje konopaca kroz vazduh taj Slavkov let me je kupio za čitav život.
Hoćeš ti prvi ili ja? Bolje ti zavika čovek ipo! Ne ne bolje ti pola čoveka! zavika Peko Mili Deda pa će posle Boki! Al ja nisam više hteo da čekam . VEŽITE ME rekoh idem trćećeim korakom sa dignutim rukama niz brdo! A čovek ipo je snimao! Pomislih pa nije sve ovo zbog fore na youtubu??
Ma nije rekoh polećeh i zarazih se ne sluteći dokle će to sve ići.
Po sletanju sam osetio kako je to imati ponovo ono malo godina, i opet biti nasmijan od iskrenog zadovoljstva. Do kraja dana Peko Mili Deda i tada njegov best of frend -Half of the Man su pokušavali da nadju najbolji ugao kako da ga umetne u dobar pravac vjetra i vjerujte tada se videlo da će One or Half of the Man, biti Acro pilot pa neka nam je sa srećom …..Ta prva letenja su išla neverovatnom brzinom leteli smo sa sve četri u vis i drali se ko magarci, jedna sve opšta ludnica čestih izlazaka na start , polagali prvi test leteći sa strana, pakovali glajdere kod manastira parirali na aerodromu sve u svemu mnogo zadovoljstva mnogo kafi mnogo piva i mnogo priče, al sve je to paraglajding.
I pak prejaka želja za letenjem nas je ubrzo uvela i u turbulentni oblak koji se zna javiti naročito neiskusnim, meni su uskoro javili da je Denis ljusnuo od zemlju sa nekih 2 metra i kažu u prvom utisku se grčevito borio za život i kažu da je ovog pola čoeka sa njega streso, tako da je sad svakako samo jedan čovek, ja sam ne zadugo ljusnuo sa 3 metra i povredio kičmu , bilo je tu i ne prijavljenih vrljika od ostalih polaznika, al u glavnom ovjerili smo paraglajding anatomijiu, neko ruku ,neko nogu, neko glavu, a neko i kičmu poneku. Od tada smo shvatili da se može letjeti ali i da paraglajding traži veliki oprez a pre svega traži veliko poštovanje meteorologije.
….Jednog proljećnog dana dodjosmo čovek bez ipo i ja na policu da malo razbijemo letačku tremu. Kad tamo u ladu jedne krošnje prikaza nam se ,mislim prikazao nam se jedan crn markantan tip sa dužom kosom za koji mi se u prvi mah učinilo da je pobjego iz Kusturičinog filma , do sad sa ne vidjenom postavom za paraglajding , nasloženu od crvene košulje , donjim delom adidas trenerke i šimi cipelama iz 68 godine.
Rekoh, Bože dje je ovaj zaluto , a on meni , ja sam Božo!, rekoh pa ja baš sad pominja Boža!
Slavko se nasmijao i predstavio našeg novog člana , reče ovo je novi leteč profesor Božidar, predaje ljetopis , inače ima potencijala.
Vidjeli smo to odmah!!!
Priča ga je svakako odvajala , pokazivao je nivo kompetentnosti u pičku materinu, mi smo onako pokušavali da izbjegnemo taj šarm ,uzalud, čoveka koji imao sve u malom nožnom prstu i stalno bi ponavljao jednu mnogo zajebanu riječ iz svog arsenala a ona je glasila “da ti rečem ZAJEBANCIJA JE TO, al me boli ona stvar jednom se živi”.
Kako su prolazili sati i dani uvidjali smo da smo dobili jednog zajebanog vragolana , koji je zna da podjebava sve podjednako, pitajte Maneta , znao je taj vragolančić da nas izbaci iz takta , Bojana posebno, čak i ako si u najdubljem stanju nirvane, prosto je talenat.
Al kako i sama pjesma kaže vragolan ne bi bio vragolan, da za njim ne ide i njegov Deda Mili Peko, koji ga je odmah uzeo uz svoje skute , odakle , i danas vragolančić zaviri kad vjetar malo na startu pojača , “jel da DEDA da je zajebancija ? jeste Bokica ! e jelda da mi nećemo da letimo? nećemo Bokica! al eno eno vidji pola čovjeka ide da leti na 10 m/s!!!! ma pusti ga taj polu lud.!
Inače mora se jedno priznati Bokici Božidaru Zajebanciji , da je prvi reprezantivac kluba “Naša Krila”, čovek kome se mora odati svaki respekt kad je u pitanju takmičenje u preciznom sletanju. Imao je Boža zvani vragolan i zavidne uspjehe. Jednom je nabo palačinku , u euforiji koja je nastupila posle te palačinke svi su bili ižljubljeni sudija, pomoćnici, piloti koju su tu bili zatečeni, slučajni prolaznici .
Rekoh, Bože dje je ovaj zaluto , a on meni , ja sam Božo!, rekoh pa ja baš sad pominja Boža!
Slavko se nasmijao i predstavio našeg novog člana , reče ovo je novi leteč profesor Božidar, predaje ljetopis , inače ima potencijala.
Vidjeli smo to odmah!!!
Priča ga je svakako odvajala , pokazivao je nivo kompetentnosti u pičku materinu, mi smo onako pokušavali da izbjegnemo taj šarm ,uzalud, čoveka koji imao sve u malom nožnom prstu i stalno bi ponavljao jednu mnogo zajebanu riječ iz svog arsenala a ona je glasila “da ti rečem ZAJEBANCIJA JE TO, al me boli ona stvar jednom se živi”.
Kako su prolazili sati i dani uvidjali smo da smo dobili jednog zajebanog vragolana , koji je zna da podjebava sve podjednako, pitajte Maneta , znao je taj vragolančić da nas izbaci iz takta , Bojana posebno, čak i ako si u najdubljem stanju nirvane, prosto je talenat.
Al kako i sama pjesma kaže vragolan ne bi bio vragolan, da za njim ne ide i njegov Deda Mili Peko, koji ga je odmah uzeo uz svoje skute , odakle , i danas vragolančić zaviri kad vjetar malo na startu pojača , “jel da DEDA da je zajebancija ? jeste Bokica ! e jelda da mi nećemo da letimo? nećemo Bokica! al eno eno vidji pola čovjeka ide da leti na 10 m/s!!!! ma pusti ga taj polu lud.!
Inače mora se jedno priznati Bokici Božidaru Zajebanciji , da je prvi reprezantivac kluba “Naša Krila”, čovek kome se mora odati svaki respekt kad je u pitanju takmičenje u preciznom sletanju. Imao je Boža zvani vragolan i zavidne uspjehe. Jednom je nabo palačinku , u euforiji koja je nastupila posle te palačinke svi su bili ižljubljeni sudija, pomoćnici, piloti koju su tu bili zatečeni, slučajni prolaznici .
Naravno život nije uvijek predvidiv , jedne jeseni nas je Slavko napustio , jednostavno se preselio na plavo nebo da leti u nekom mnogo profesionalnijem društvu , čije letenje možete često vidjeti u toj dolini Lima kako vrte termiku , oni su orlovi našeg neba.
U svakom slučaju mi i danas letimo , možda više u kafiću sa raznim pričama , ali kad god je dobra prilika i povoljna meteorologija za letenje često smo na brdu, ko ima želju da proba letenje i poseban način tehnike letenja “no sijedati” , može da nam pošalje email ili nas prosto kontaktira na telefon vrlo rado ćemo Vas uputiti u sve čari paragladinga.
U svakom slučaju mi i danas letimo , možda više u kafiću sa raznim pričama , ali kad god je dobra prilika i povoljna meteorologija za letenje često smo na brdu, ko ima želju da proba letenje i poseban način tehnike letenja “no sijedati” , može da nam pošalje email ili nas prosto kontaktira na telefon vrlo rado ćemo Vas uputiti u sve čari paragladinga.
u zdravlje ,
NAŠA KRILA