Završen 6 Memorijalni kup i još jedan susret sa Slavkom

Berane 4 Novembar 2017,

sunčan dan i takmičenje u novembru  , ne prvi put u režiji krila  , zna taj novembar da nagradi sa lijepim vremenom kao i 2014 kada je Tim triatlon koji je prošao u prijatnom danu.

Ovog 4 novembra 2017 , do zadnjeg časa se odmjeravala mogućnost,  da se odluka donese u korist Jejevice i polijetanja sa brda , ali sjever koji je bio konstantan odveo nas je  na Beranski aerodrom. I po prvi put jedno takmičenje na brdovitoj i planinskoj Crnoj Gori imalo je premijeru  polijetanja na auto vitlu. Klub je tokom ljeta uz pomoć opštine Berane nabavilo auto vitlo , koje je trebalo da tom aerodromu vrati funkciju i to onu prvobitnu – letačku , iskreno nije to onaj kapacitet koji bi mogao ovaj aerodrom da ima , ali polako napredujemo, pored maketara rc letelica pridružili su se i paraglajderisti , i  leti se na njemu  sve više , tačnije poleće se sa njega i prave školski krugovi za prilaz na slijetanju. U istinu trebaće tu još uigranosti oko medjusobnog poštovanja izmedju posjetioca i pilota,  da se medjusobno  naviknu na novu ili ti staru njegovu namjenu, a prije svega da ga svi zajedno više poštujemo kao opšte mjesto za rekreativne i sportske  aktivnosti , i svakako da više brinemo o njegovom izgledu ,  jer velika je privilegija njegovog postojanja  svima nama koji volimo letenje i sport !

Ali dobro , idemo dalje što bi rekao učitelj koga glumi Gaga Nikolić u poznatoj seriji, ovo takmičenje je bilo kao i svako drugo naše takmičenje , specifično i samo za sebe. Jedan prelijep i sunčan dan popunjen sa krilama paraglajdera koji čekaju svoj red za šlepu. Takmičenje počinje i krila imaju svog favorita , ona je takmičar sa rednim brojem 1, pilot paraglajdera Nina Popović. Bila je diskretni heroj takmičenja , zajedno sa svim onim Crnogorskim takmičarima koji  po prvi put kače špiljku  , čak su  neki od njih vitlo doživljavali kao ozbiljnu neman (kolega Bajčeta;prim aut ), izraz lica mu sve govori , “sve je ovo lijepo ali ja ću samo da gledam” !  I tako ,  kolko su se naši gosti iz ravne Subotice ” plašili” brda , tolko su domaći piloti slali izvjesnu notu nepoverenja prema vitlovanju . I donekle sve je na prvi pogled tako, nemaš baš onu slobodu ko sa brda da se opustiš i daš sebi par sekundi slobode , već se mora pratiti auto i  majstor vitla Boža , još jedan diskretni heroj koji je vitlao bez prestanka sve tri serije , sa ozbiljnom lakoćom kao da vitla papirne zmajeve.

U svakom slučaju bilo je zanimljivo , 22 takmičara iz Srbije , Makedonije i Crne Gore su se vitlali čitav  dan u tri serije , Mićko mladji buraz iz Vršca je vozio auto skoro cijelu utakmicu , Darko Slavkov brat  je namotavao ručno  drugo poluvrijeme  , jer “ipak”  Božo nije imao dobar proračun oko njegovog kalema , Todor je bio savjesni delegat takmičenja koji se usput  borio sa virusom iz Djalkovih kola , Rahmi je čak došao iz Štipa po prvi put u Berane i to na vitlo koje takodje nikada nije koristio,  Maja, Goca i Neno su odlično sudili ligu šampiona , a u kojoj su učestvovali : Plejvljaci i Sićko  , Podgoričani , Zlatiborci  , Mario i braća iz Košava tima ,   neumorni  Zvonko koji je davao odlične instrukcije za vitlanje i sa Popovim  napravio odlične fotografije , Zlatko koji je napustio svoj posao u Subotici  gde sazpošljava preko 65 ljudi da bi letio u Crnoj Gori , i svi su oni bili jedan klub pod nazivom diskretni heroji .  A onda negdje na sred takmičenja naišli su Slavkova supruga i dve njegove ćerke . Da,  počasni članovi kluba diskretnih heroja i  ovog takmičenja ,  a doživljaj je takav , kao da nas je i Slavko posjetio, i ovog puta ,a njih dvije su posjeltile na njega i njegove oči i onaj radostan osmjeh jer se leti njemu za sjećanje i njegovu pobjedu.

Draško, Sloba i Beni su prvaci  ovog takmičenja , hakuna matata , extreme i košava su bili najbolji timovi ovog takmičenja, a najveći pobjednik je svakako jedan lijep i sunčan dan na Beranskom aerodromu.

I na kraju šta reći možda jedna sasvim obična  poruka sa ovog takmičenja  , ovo takmičenje je Slavkovo i na njega dolaze članovi kluba diskretni heroji svi do jednog , bez predrasuda i samo sa jednom željom da budu dio priče i to one  jedine ispravne priče , one naše zajedničke.

Do sledećeg vidjenja pozdrav uz neke od slika sa ovog takmičenja.

23032698_10213909593631402_6524005411568278081_n23168019_2013973542220611_1121079159547140902_n23172599_2013973928887239_7486030283695420232_n23231460_2013974015553897_5278174068152700623_n23244346_2013972128887419_6400266634709006178_n23244262_949906165160943_2700590864579981943_n23231326_10213909593311394_2938104376768600327_n23168043_1106631976139141_281917406420551815_n

“Ovo ovde nisu strofe za ljigave i loše,
Već za moje što se bore, diskretne heroje.
Za obične likove, iskrene i dobre,
Što ne nameću se mnogo, ali neće da se sklone.
Jer kada brod tone uvek prvo pale miševi,
A kapetani iskusni, na druge će misliti.
Život zna da bude titanik, usamljenik, izgnanik,
Tad rađaju se Titani, u nevolji istrajni.
Ovo ovde nisu koske za klince da se lože,
Poruke proste da gluposti se množe.
Nema jeftine proze, loših tripova što voze,
Prvo zvuče dobro, a onda završe k’o problem.
Ovo ovde sve je lično, mi ne prodajemo priče.
Kompleks ne veličam, već stvari što su bitne.
Ovde ima rima svima klincima za primer,
Za sve usijane glave, da se ohlade i smire.”